Depresija

Prema Svetskoj Zdravstvenoj Organizaciji depresija je vodeći uzrok invaliditeta u svetu. Globalno, više od 300 miliona ljudi svih uzrasta pati od ovog mentalnog poremećaja. Depresija može ozbiljno da naruši svakodnevno funckionisanje osobe, uključujući radnu efikasnost i porodični život. U najgorem slučaju depresija može dovesti do suicida, od koga svake godine umre preko 700 000 ljudi.

Koji su znakovi depresije?

Tuga, usamljenost, pasivnost, nezadovoljstvo sobom, osećaj krivice, loše raspoloženje, slaba koncentracija, nesanica neki su od tipičnih simptoma depresije. Verni pratioci depresije su takođe slab ili povišen apetit, hronična iscrpljenost i napetost. Tokom depresije se možemo osećati i bespomoćno i izgubiti interosavanje za aktivnosti u kojima smo ranije uživali.

Često se tokom depresije možemo osećati kao da smo u začaranom krugu iz koga nema izlaza: loše raspoloženje i umor čine da sve teže funkcionišemo i obavljamo svakodnevne aktivnosti, čime se osećamo sve manje ostvareno, a naša egzistancija postaje sve više prazna i besmislena, što opet dovodi do još goreg raspoloženja.

Šta uzrokuje depresiju?

Ne postoji samo jedan uzrok depresije. Ona je rezultat kombinacije genetskih, bioloških, sredinskih i psiholoških faktora. Međutim, značajno negativna iskustva poput traume, zlostavljanja, gubitka voljene osobe, teških odnosa sa drugima ili bilo koja druga stresna situacija koja prevazilazi naše kapacitete da se s istom nosimo, može da trigeruje depresivnu epizodu.

Depresivne epizode mogu da se pojave i usled nekog od navedenih stresnih događaja ali mogu da se pojave i bez očiglednog događaja koji ju je izazvao. Zato i nije toliko retko da na psihoterapiji čujemo da se klijenti osećaju depresivno, bezvoljno, kao da život nema smisla, a da im je naizgled u životu sve u redu i da ne razumeju otkuda se pojavilo njhovo depresivno stanje.

Smisao depresije - depresija koja pokušava da nas spasi

Zanimljivo je da reč depresija potiče od latinskog glagola deprimo, što znači "potisnuti". Ovo nas navodi da se zapitamo šta to depresivna osoba potiskuje? Ukratko rečeno u depresiji osoba potiskuje svoju agresivnost. Pritom ovde agresivnošću nazivamo celokupnu životnu energiju koja nam omogućava da jasno i direktno izražavamo i posežemo za svojim željama i potrebama (ekspresija). Upravo suprotno ovome je osoba koje je bezvoljna, pasivna i ne čini nikakve akcije u skladu sa svojim željama i potrebama (depresija). U ovom slučaju agresija tj. aktivnost i pokret koji su namenjeni spoljnom svetu, osoba okreće ka sebi, što se jasno vidi u suicidu koji je očigledan akt usmeravanja agresije ka sebi.

Kao i većina drugih psiholoških simptoma i oni depresivni za osobu imaju svoj smisao i funkciju. Niko ne uživa u teskobi, izolaciji i povlačenju koji su sastavni deo depresivnog iskustva, ali oni za osobu imaju smisao i na neki način štite osobu i predstavljaju za nju sigurno mesto. Kako bismo razumeli depresiju potrebno je da se zapitamo kako je to spoljašnje okruženje za depresivnu osobu opasno i čega se plaši? Kada i gde je osoba naučila da ekspresija (izražavanje) njenih potreba nije bezbedna i da je bolja opcija da ih uguši i potisne?

IIako se čini kontraintuitivno, depresija može da ima određenu funkciju i da bude adaptivna za osobu u određenim situacijama. Konkretno, teorija naučene bespomoćnosti sugeriše da su ljudi koji su izloženi neprekidnom stresu i koji ne uspevaju da kontrolišu situaciju u kojoj se nalaze, skloniji razvoju depresije.

U takvim okolnostima, depresija može biti način da se pojedinac prilagodi okolini koja je frustrirajuća i razočaravajuća. Pasivnost i nedostatak motivacije koji su uobičajeni simptomi depresije mogu zapravo pomoći osobi da sačuva svoju energiju i izbegne još veće razočaranje i frustraciju. To može biti vrsta "pobede" u situaciji u kojoj se osoba oseća bespomoćno i neuspešno.

Kako se depresija "leči"?

U psihoterapiji depresije fokus nije na "lečenju" samih simptoma, već je cilj da se klijentu povrati fleksibilnost, kontakt sa okruženjem u kojem bi mogao da zadovolji svoje potrebe, umesto ponavljanja starih naučenih ponašanja koja ga drže izolovanim.

Pre svega terapeut teži da za depresivnog klijenta obezbedi sigurno okruženje, sa što manje frustracija, kako depresivni klijenti već dovoljno sami sebe frustriraju. Važno je da klijent nauči da prihvati podršku od okruženja i da razvija sisteme samopodrške. Ovakvo okruženje je upravo suprotno nepovoljnim i ugrožavajućim osnosima i situacijama u kojima je depresija verovatno i nastala. Pored ovoga, jedna od ključnih tačaka u radu sa depresijom je upravo i rad na potiskivanju i povlačenju koje im onemogućava ostvarivanje kvalitetnog kontakta sa okruženjem. Klijent mora da nauči druge načine kojima može sebe štititi, a da oni ne zahtevaju potpunu izolaciju iz okruženja. Terapeut tokom same seanse posmatra kako se klijent zaustavlja i povlači. Psihoterapijski odnos za klijenta treba da predstavlja siguran prostor u kome ima mogućnost da stupi u akciju i da se pojavi sa svojim željama i potrebama, nakon čega ovo iskustvo može da prenese i u svoj život van psihoterapije.